Trenutno živim sa mamom, a tatu nikada nisam ni upoznala jer nas je ostavio kada sam se ja rodila. Baš teško živimo.
Moja mama je po profesiji nastavnica geografije, međutim nikada nije radila ni u jednoj školi jer nema poznanstva i nikada nije dobila niti jedan čas da predaje. Silom priliko, kako bi izdržavala nas dvije, morala se zaposliti u pekari. Plata je jedva bila da se spoji kraj s kraje, a kako bi uštedila na hrani, ona je tokom smjene od gostiju kupila ostatke hrane i donosila je kući.
U početku mi je bilo jako gadno, ali s vremenom sam se nekako navikla, morala sam. Prije nekih možda mjesec dana u goste na mje došla komšinica na kafu, a znala je da smo socijalni slučaj, međutim kada je vidjela raznovrsnu hranu na stolu, pitala je majku odakle joj sva ta hrana.
Mama joj je rekla da je to ono što se ne uspije prodati preko dana, gazda podijeli radnicima. Posilje nekoliko dana, ista ta komšinica je došla u pekaru kad je mama bila u smjeni i pred gazdom pitala da li i ona može povremeno dobiti peciva koja se ne prodaju, da može hraniti svoje mačke i psa. Kada je pitao majku da mu objasni, ona je od sramote slagala da krade peciva. Istog je trenutka dobila otkaz.
Nakon par dana, gazda nazva moju majku i reče joj da se vrati na posao. Valjda mu je bilo sumnjivo jer je na kamerama vidio da nikada nije ništa ukrala, nego da je sakupljala ostatak hrane. Kada se vratila na posao, rekao joj je da više nikada ne uzima ostatke, nego da svaki dan uzme svježa peciva, koliko god da joj treba.
