“Bio sam jako nervozan, zamišljen, vozeći automobil sam samo čuo treeees. O ne, udario sam djevojku na pješačkom prelazu. Nakon godinu ipo dana, suđenje. Ja na jednoj strani, ona na drugoj.
Nisam smio da je pogledam. Bilo mi je jako žao i nekoliko puta sam to javno izrazio. To nije nešto mijenjalo situaciju.
Kada se sve završilo, od njenog advokata sam zatražio broj telefona djevojka i pozvao je da se izvinim po ko zna koji put. Ona je rekla u redu i da pazim kako vozim. Pitao sam je da li bi htjela da razgovaramo i posle 2-3 dana smo se našli u jednom lokalu.
Jako neobična situacija. Htio sam u zemlju da propadnem i pitao sam se zašto mi je to trebalo. Razišli smo se držeći se za ruke. Sada mi je djevojka koju jako volim. Često kaže da ju je ova ljubav umalo ubila
