“Upoznao sam svoju djevojku još u srednjoj školi međutim tek kada smo zajedno krenuli na fax smo se zbližili i evo zajedno smo dvije godine.
Sve je realtivno okej u našem odnosu međutim kada je riječ o fax-u od prvog dana sam se previše vezao za nju u smislu da više brinem o tome da li će ona da položi ispit nego ja, a ja i kada padnem drago mi bude što je ona položila, a kada je suprotno osjetim neku dozu ljubomore od nje.
Znao sam da ne spavam noćima brinući o tome da li će ona položiti dok sam potpuno sebe ostavljao sa strane i to mi je ušlo u naviku. Stalno je ispunjena nekom depresivnom pričom kada je nešto vezano za fax da sam i sam izgubio volju da učim, da radim ono za šta se školujem i nešto što sam oduvijek volio.
Jednostavno pokušavam se izvući iz tog vrtloga ali je nemoguće…
