U intervjuu koji je 2014. dao za hrvatski sajt Lupiga, kompozitor i muzičar Milivoje Mića Marković (1939-2017) govorio je o tome šta misli o nekim svojim poznatim kolegama sa muzičke scene.
Autor naslovne teme “Otpisanih”, klarinetista i saksofonista Milivoje Mića Marković je rođen 1939, generacijski je saputnik Dušana Makavejeva i Toma Gotovca, no nije bio kadar za tako radikalne zahvate, on je vitez srednjeg puta, tiha voda, piše na početku Lupiga.
Marković je iznio svoje mišljenje o rokenrol i pank bendovima (Disciplina kičme, pekinška patka) koji su počeli da koketiraju sa dotad nespojivim stvarima, recimo fankom i folklorom…
– Imao sam vrlo pozitivno mišljenje o “Disciplini kičme” i pratio sam koliko me je zanimalo. Ti bendovi, kao “Kičma” i slično, kod njih se vrlo često dogodi nešto, zaista, dobro. To nije džez, to je fank, ovo i ono. Bila je i “Ekatarina velika”. Ima tih bendova… – govorio je Mića Marković.
Za Ramba Amadeusa je rekao da je bio fenomenalan tip.
– Sa njim sam jedanput, u SKC-u, imao džem-sešn. On se iznenada pojavio. Ja nisam svirao, iako sam imao instrument i on nas povuče sa sobom. To je takav koncert bio. To je bio ‘free’! Ali, izvanredno, jer on je stvarno jedna vanserijska ličnost, vanserijska… u svemu. Njega jako simpatišem i ne znam da li to znate, ali on je jedan gest napravio. Održan je koncert u Sava centru, i tog dana su odavde krenuli za Hrvatsku tenkovi. On je izišao na scenu i rekao, „Ja ovde neću da nastupim kad će vani biti rat i kad tenkovi idu na Hrvatsku“, i bacio je mikrofon. To je bio njegov protest. On je, zaista, originalan tip – smatrao je Marković.
Privatno je bio veoma dobar prijatelj sa slavnim trubačem Klarkom Terijem.
– Sa Klarkom smo na Kolarcu svirali kao Marković-Gut sekstet i sa Boškom Petrovićem. Prva ploča se u Rusiji prodala u 20.000 primeraka, to je zvanični podatak. A i dan danas se na e-Bayu prodaje za 50 dolara… Još jedan kuriozitet, kad god je bio u Beogradu, dolazio mi je u kuću na ručak. I moja supruga spremi što on voli, jer on obožava pasulj prebranac i tavče na gravče. I, jedne godine, kad je bio koncert u Sava centru, on je bio na ručku i treba da krene. On kaže mojoj supruzi, „Daj mi spakuj malo tog prebranca“. I ona je našla, fino spakovala to. I bio je koncert, pa posle lijepo koktel u njegovu čast. I dok iznose one stvari, a on izvadi i jede lijepo prebranac. Uopšte ga nije inetersovalo što se tamo serviralo za goste, to nije pipnuo. Jednom smo mu napravili bosanski lonac, i to je jako voleo. Isticao je, „Ja ću otići i govoriti ljudima da dođu ovde i vide šta je paradajz“. U to je vrijeme paradajz stvarno bio sjajan, to je bila možda 1982. godina. I ljudi su mi po svijetu stvarno govorili, „Ej, rek'o mi je da treba da probam paradajz“. On je stvarno bio oduševljen paradajzom koji sad, nažalost, više nije takav – pričao je Mića Marković.
Kao zamjenik direktora u PGP bio je zaslužan za prve hitove Đorđa Balaševića.
– Dok sam bio zamjenik direktora zovu me da dođem da čujem nešto… Ja dođem i tu se upoznamo. I ovaj moj mu kaže, „Ajde, izvedi mu ono“. I on, s gitarom izvede, “Ljubio sam snašu na salašu”. Ne znam, to je njegov hit, prvi. Originalno! I strašno mi se dopalo, samo je dugačko, pa smo singlicu s dve strane napravili. To je bio prvi snimak s njim koji smo napravili. Onda sam ja sve to podržavao, jer sam bio u poziciji da sam to mogao, jer se čuje da je on odavde iz Vojvodine. I koliko čujem, on u Zagrebu uvijek lom napravi. Njega svuda vole.
Sjećam se, kad smo izdali tu “Snašu”, da je Arsen čuo nešto o tome. I dolazio u Beograd, došao odmah kod nas i pita, “Tko je taj Balašević?”. Mi smo rekli, “Pa, tek smo počeli”, ali on je isto rekao, “To je originalno”. Nije pjevao nešto što je van teritorije gde on živi. I one njegove pjesme, “Imao sam strašnog petla”, to je duhovito… I, onda smo izdali i “Računajte na nas” pa su ga pljuvali zbog toga. Međutim, to je bilo vreme kad je on lijepo pokazao da ne treba napadati mlade, “da sviramo rok”, “pustite nas na miru”, zašto je to bilo loše? On je, kao, pjevao Titu… Mislim, pusti te stvari. On je govorio, pustite nas na miru, ali, računajte na nas, ako bude gužve. To je poenta njegove pjesme, jer to je estrada… – smatrao je Marković.
On se osvrnuo i na onu drugu stranu estrade – popularnost Svetlane Cece Ražnatović.
VIDEO:Zašto sve što kaže Ceca izaziva buru u javnosti?
– istina, nekome je Ceca – idol. Pa, ona je zaista fenomen. Ja, recimo, kažem, “Ljudi, poštujte to! Voliš, ne voliš, to nije bitno. Ona skupi 100.000 ljudi, to je za poštovanje, šta god da radi”. To nije zezanje, to su ozbiljne stvari, da tamo na onom otvorenom prostoru skupi 100.000 ljudi. “Rolling Stones” su imali manje – kazao je, između ostalog, Milivoje Mića Marković u intervjuu za sajt Lupiga.
