Đurđevdansko jutro u “Zadruzi” počelo je sa suzama. Ukućani su dan počeli uz pjesmu “Đurđevdan” a zatim i uz zvuke trube.
Dok su ostali stanari uživali u muzici, Zorica Marković se rasplakala, a ona je čak u naletu svojih emocija i uspomena prevrnula sto na kome se nalazio veš njenih cimera.
Đurđevdan je krsna slava ove stanarke, kao i Bore Santante. Kada je Zorica čula trubače sjetila se kako se odlično provodila u Guči na saboru, ali i rodnog zavičaja. Markovićeva je u jednom trenutku iz spavaće sobe otišla u dvorište, gde je lila suze.
– Riknuću, gotovo! Jao! Bože! Vidim brate Guču, vidim sve! Vidim puca Šumadija, puca Srbija! Vidim sve! Uh j*bote! Jao majko! Bože, kuću sam im dala jednu (trubačima) u Guči! Ovim ludacima koliko sam im para dala! Jao živote! Ja u Guči sve lomim! Gdje god dođem, ne može niko da me zaustavi, sve gori! – pričala je Zorica.
Kada je vidio da plače, Bora Santana prišao je Zorici kako bi je oraspoložio, a tom prilikom oni su čestitali slavu kako sebi, tako i svima koji danas slave. Zorica se sjetila i svoje pokojne majke, a pred očima joj je bila slika – ona (majka) u marami, čeka je ispred kapije na Đurđevdan.
Zoričin sevdah možete videti na 20:21 minutu snimka:
