Aleksandra Prijović u Bajšu je kao mala odlazila, kažu, svakog vikenda! U ovoj kući sada joj žive otac Nedeljko, baba i deda, koji nisu skrivali nikakve detalje njenog odrastanja pošto su kamere pustili preko praga.
“Svakog vikenda je tu bila. Mama je preda nama, pa bude ovde i onda je vodimo na granicu, ona je preuzme… Mama ako je išla da radi ona je znala da je tu najsigurnije. Nazove i kaže: ‘Deda, dođi’ i deda sve ostavlja. Sa mnom je išla da radi, ja sam radila u klanici, i ja sam htjela da vidi kako se radi. Ona je išla cijelu nedjelju poslije toga. Svaki dan. Ja nisam baš dozvolila sve što hoće, ali deda, to nema”, pričaju s osmijehom na licu za Premijeru Aleksandrini baba i deda, pa nastavljaju:
“Pjevanje je bilo na prvom mjestu. Dosta nas je slušala, kad je stan trebala da uzme, nas je zvala. Ležali smo jednom tu na travi i ja sam se pravila da ću kao dedu tući. Ona me je ugrizla, pa mi kaže – šta ću kad si bila bezobrazna.”
“Kad god je došla, tu su je čekali drugari i drugarice. Voljela je da luta, da ide negdje. Dole je bio neki kafić i ja čekam cijelu noć, da ne ide sama. Voljela je da pjeva, to se vidjelo da je njen život. Jako je bio lijep osjećaj kad se pojavila prvi put na televiziji. Danas je već formirana žena, a tada je bila tvrdoglava, to što hoće, mora da dobije. Koliko sam mogao ja sam učinio da bude u dobrom društvu, ona je voljela da izlazi, ja sam jedinac kao i ona i onda dođe ovdje i trči za društvom”, rekao je Aleksandrin otac.
Pošto je vidjela kuću i čula riječi svojih najbližih, Aleksandra je progovorila o porodičnoj dinamici, te tome kako je nekada sve to izgledalo.
“Ja se sjećam, ona krene – a nema šanse, ja je čujem i ustajem ja! Voljela sam da idem sa njom na posao. Voljela sam i da izlazim. Imala sam par drugara, a tata je uvijek bio tu sa strane, nije me puštao samu. On je uvijek bio ispred ili unutra, baš je pazio na mene. Mlada sam bila, žensko, dobra je to bila odluka. Nedavno sam išla baš tim putem, a dugo nisam prolazila i baš sam se sjetila svega toga. 15 godina su oni mene tako vozili, ali stalno sam ja išla ovamo-tamo, voljela sam da idem kod deke, bake i tate…”
“Deka je bio… zato sam i vezana toliko za njega. Oni stalno dolaze, stalno ih zovem i ja ih tjeram, oni neće, da imamo svoj mir, ali ja volim. Jako se radujem kad vidim osmijehe na licima kada vide bebu. Meni nije bilo lako, željela sam da mama i tata budu zajedno, no, to nije bilo moguće, ali svi su me razmazili. Gledali su baš zbog toga da mi pruže veliku ljubav. Tata nije bio strog, kod njega je sve moglo, samo na lijep način”, ispričala je pjevačica.
