Prije 2.5 godine sam prvi put digao ruku na ženu zato što je konstantno urlala na mene prilikom svađa pred djetetom.
Nije nikada mogla da se suzdrži da raspravimo nasamo. Još je držala dijete u ruci prilikom te svađe i urlala na mene. Kada se osvrnem, primijetim da je njena majka non stop urlala na njenog oca pred njom, ona isto na oca.
Nakon tog događaja sam joj rekao da bi bilo bolje da se raziđemo jer “muškarac” kada jednom to uradi ženi, opet će . Osetio sam to ludilo u sebi opet nakon par mjeseci. Tada sam se zaustavio, izašao napolje i vratio se. Opet je urlala, opet izašao, vratio se, opet isto! Uvukao sam je u kuhinju, uhvatio za vrat i rekao da ću je ne mogu da se kontrolišem kad mi se dere pred djetetom.
E sad… Ne opravdavam postupak. Ali nije htjela da prestane sa tim, već je otišla sa djetetom kod njenih. Krivo mi je, ali mislim da se ona neće nikada promijeniti i da će probuditi najgore u meni kad tad.
Nešto smo se viđali opet u poslednjih godinu dana. Ona kaže da mi treba terapeut. A njoj za sumanuto urlanje?
Izvor: ispovesti.com
