Prije 10 godina tata je ostavio mamu i otišao sa djevojkom kojoj deda moze da bude, a kamoli otac. Mama je pala u depresiju, a ja nju takvu nisam mogla da gledam.
Život mi je bio katastrofa. Nakon toga svi su me prijatelji ostavili pa čak i dečko, a ocjene su mi bile očajne. Svega mi je bilo dosta, nisam željela ovakav život.
Nakljukala sam se tabletama za spavanje i legla da sačekam sudnji čas.
Svega se sjećam kao kroz maglu. Najbolja drugarica me je spasila, upala u sobu, pozvala taksi i odvezla me u bolnicu.
Evo prošlo je vec 10 godina od tog dana, ona je sada u bolnici, čeka transplataciju bubrega, a ja imam divan posao, muža koji me voli i moje divne bliznakinje.
U znak zahvalnosti odlučila sam da joj budem donator. Ja znam da riječi ne mogu ovo opisati, ali hvala joj za sve, i za novu šansu za život koju mi je pružila.
