Kad sam tražila godišnji pitao je šef žašto baš tad. Rekla sam da mi je tad muž na godišnjem pa da možemo na more sa djecom.
On je počeo da me odmjerava i govori izmišljotine da nam je gužva na poslu, da ne mogu tad nego mjesec dana kasnije.
Odmah dan poslije obukla sam najkraću suknju koju imam i najdekoltiraniju bluzu i odmah tog jutra otišla sam kod šefa na razgovor i jednim potezom dobila sam godišnji odmor, ono što se desilo na šefovom stolu mi je omogućilo da odem sa svojom porodicom na odmor, da zaboravim na sve probleme, on inače nema porodicu, niti ženu pa mi se čini da mi zbog toga nije odobrio godisnji odmor, ne razumije kako je to kad imaš porodiicu.
Meni je porodica na prvo mjesto i sve bih uradila da sam kraj nje.
