“Nikom ne pričam o tome… brzo dođe taj talas i znam da ću da potonem…”
“…I niko više nije bitan, svi su pesak prezren i sitan… pesak ispod nas…”
“Uvek je gledala sat, i čim sklope kazaljke krug k’o mala bi šaputala tad da negde ne’ko misli na nju…”
“Al bez brige sve i da santa nebo prekrije ti imaš di prezimiti….”
“Al’ tebe volem, to je fakat ti si mi ljubav jedina prodaću onu našu kućerdu “na lakat” pa nek’ je stoput dedina da kupim četir’ konja besna da ih u oblak upregnem pa s’ tobom, di nas niko ne zna uteknem…”
“Tako često u tišini dok razmišljam danas o tebi, nešto mi se samo čini, il’ bojim se da to priznam sebi…”
“Ali ona se katkad tako lijepo smiješi. Pa mi pet minuta u njezinu društvu bude kao da sam dobio na lotu. Hodam ulicom poput narodnog heroja, u trenutku narastem iznad svih zgrada, i u cijelom svemiru nema većeg i jačeg stvorenja od mene.. I zato me one tri ne zanimaju. Ne bi me zanimale ni da ih je tristo. Kad hoću tu jednu…”
“Ostala je knjiga, sa par nepročitanih strana i neke stvarčice od Herendi porcelana, jedan pulover u kom si bila i ostala je ploča Best of Ry Cooder i fina, mala plava kutijica za puder i ja sam te ostao željan, dok me bude, moja mila…”
“…Ne boj se, imam ja priličan cug…”
“Retko odlazim kući, a pišem jos ređe i slike su bleđe i bleđe pa lepe potiskuju ružne, al’ nekad poručim piće i tako to krene, pa stignem u svatove njene, sve prave ljubavi su tužne..”
