“Ljudi, nema ništa strašnije nego imati ženu zubarku!
Dok smo se samo viđali, sve je bilo super…a onda smo se u septembru i vjenčali.
Sjedimo i večeramo i da li od vrućeg jela ili ne znam zbog čega, osjetim bol… Malo me žignuo zub, ona donese neku kutiju, iz nje izvadi ogledalce, otvori mi vilicu i reče:
“Samo da pogledam…”
Pogledala i kaže:
“Daj da ti odmah ujutru sredim tu šesticu prije nego što mi počne radno vrijeme. Idemo ujutru zajedno do moje ordinacije.”
I tako mi ujutro krenemo kod nje na posao. Sjedim ja u stolici, kad vidim nju nešto tamo muti, stavlja burgiju u bušilicu, otvara mi usta i počinje da buši. Ne skidajući pogled sa moga zuba, reče mi nešto od čega sam se sledio.
“Da mili moj, ovaj je zub odavno za opravku, nego ko ti je Kaća?”
BONUS ISPOVIJEST
“Hrvatica sam, nikada nisam planirala, ali eto dogodilo se i da se zaljubim u momka preko Dunava. Otac mi je domobran, u ratu je ostao invalid i izgubio je brata.
Dan kada sam mu rekla za svoga dečka nije ništa rekao. Niti dan poslije, niti tjedan, mjesec. I došlo je vrijeme momkove slave i tako je on pozvao mene (i moju obitelj) da dođem u Beograd.
Spakovala sam torbu i ustala se ujutro da krenem na bus kada me je dočekao otac zajedno sa mamom i bratom- svi lijepo sređeni- i rekao da idemo zajedno i da ima da se ponašamo kao ljudi.
Brata je posebno opomenuo da se ne blesira i ne valja gluposti. Pojavili smo se- ne mogu reći ko je bio iznenanđeniji momak ili njegov otac. Kada smo ušli svi su zašutjeli i tata je rekao, “Pa dobro gdje je ta rakija susjed?” Najljepši dan u mom životu.”
