“Nakon što sam se porodila život mi se pretvorio u pakao… Imala sam 19 godina kada sam se udala. Koliko god se trudili nisam mogla da ostanem trudna, a nakon što smo se ispitali utvrđeno je da je do mog muža. Na žalost morala sam na vantjelesnu oplodnju. Nakon 6 godina braka dobili smo blizance, dva sina, ali na žalost jedan sin nije baš zdrav.
Tada je za mene POČEO pakao. Moj muž koji je silno želio djecu počeo je da se čudno ponaša i prema meni i prema njima. Nije mogao da prihvati da jedan sin nije mentalno zdrav. Čak mi je par puta dok je bio pijan rekao da sam ja kriva što sam rodila “nenormalno dijete”, prigovarao mi je da sam u trudnoći radila neke stvari koje nisam smjela i da je to zbog toga.
Nakon nepunu godinu od rođenja blizanaca moj muž me je istjerao iz njegove kuće i rekao da želi da se razvede od mene. Otišla sam kod mojih i danima čekala da će da dođe po mene, da me pozove da se vratim, ali dočekala sam papire za razvod.
Od tada je prošlo 3 godine i sve mi je teže, pogotovo jer ovaj sin zahtjeva konstantnu brigu, znači 24 sata moram biti pored njega, život prolazi pored mene, a sve zbog njega, dok on sinove posjeti jednom ili dva puta u godini. Možda da je on bio sposoban i da nisam morala na ove umjetne oplodnje, možda bi sve bilo drugačije. Mnogo me boli jer on živi život punim plućima, prije 4 mjeseca se ponovo oženio… On uživa, a ja sam kažnjena… ZAŠTO BOŽE? Kao da živim u paklu.”
(ispovesti.com)
