“Moja djevojka, sada već žena je iz porodice naučnika, advokata, ljekara, dok su moji ljudi sa srednjom školom.
Ja, budala od 23 godine, strepeo da će njoj to nešto da znači i nekako to utuvio majci u glavu.
Kada nam je došla prvi put u kuću moja mama je njoj rekla nešto:”Mi smo, ćero, prosti ljudi”, a moja divna Sanja odgovara:”Kako prosti? Pa i mi smo onda prosti ljudi, poštujemo se, družimo i volimo. Pa i eto, slične slike držimo pored televizora!”.
Danas, naše “proste porodice”, često zajedno ručaju, a ja svaki dan zahvaljujem Bogu na supruzi koju mi je podario i njenim roditeljima koji su je učili šta da cijeni i koji se s poštovanjem ponašaju prema svima.
Tako ćemo i djecu da učimo, imala ona doktorat ili osnovnu školu.”
