“Moj muž je kao ona krava što da 20 litara mlijeka, pa onda udari nogom i prospe kantu. Plemenit je i osjećajan i nekad vidi i razumije bolje mene i dijete nego što ja razumijem samu sebe.
Nema kome se nije našao i šta nije učinio ako sam ja to tražila. A onda počne da histeriše oko neke sitnice, prijeti da će da se ub,ije zato što ne može npr. da zavrne neki šaraf, penje se na prozor da skoči, pred djetetom, tjera me iz kuće i vrijeđa toliko da mi se život zgadi.
I posle nekog vremena zaboravi šta je sve radio i traži da vodimo ljubav i ljuti se što neću. I sve iz početka. Ne mogu da ga volim više, mnogo se mučim. A ne vkerujem da to iko može da razumije.
Izvor:Ispovesti.com
