Kuma me nagovarala da mi da broj njene cimerke jer sam joj zaželio sreću na ispitnom roku, a već duže mi se cura sviđa.
Nisam htio da se javim jer mi je bilo glupo kako tek tako da pošaljem poruku, a ni ne znamo se kako treba, ali sam ironično pristao da ona njoj pošalje moj broj da mi može odgovorit ili šta već, pa ako ne prođe (što sam i mislio) svejedno sam znao da ću sam tražit od nje broj kada je vidim.
Dok sam se dopisivao sa kumom u 10 minuta mi je iskočila poruka njene cimerke. U isto vrijeme sramota i sreća. Kakva sam kukavica ispao, toliko sramotno, nemam riječi, ne vjerujem da mi se cura javila. Ispala je toliko jaka, a ja obični šunto. E moja srdelice, kakva si budala.
Morao sam joj ispričat situaciju, neka zna kakav sam. Mala mi je i to kazna. Što se nisam javio curi?! Toliko srama i nelagode. Blago rečeno, užas. Svejedno joj se i dalje nadam. Kumi hvala.
