Imam kćerku jedinicu koju volim najviše na svijetu. Odličan je učenik završnog razreda gimnazije. Što bi se reklo dijete za pohvalit.
Uvijek nam je pomagala kada god šta treba i nikada nije pravila nikakve probleme. Međutim jednog dana je počela da povraća. Odmah smo pomislili da nije pojela nešto pokvareno, pa smo odmah otišli do frižidera, međutim tamo nije bilo ničeg sumnjivog.
Pitali smo je da možda nešto napolju nije pojela, međutim rekla je da je jela samo kod kuće. Onda se počela žaliti na bolove u stomaku. Mislili smo da je prehlada, pa smo je odmah odveli kod doktora. Međutim tamo šok. Doktor je otkrio da je trudna. Da budem iskrena, više bih voljela da boluje od neke neizlječive bolesti nego što mi je rekao da je ostala trudna. Ima samo 18 godina.
Istog momenta sam joj rekla da za nju u našoj kući više nema mjesta. Nisam joj dozvolila ni da pokupi svoje stvari. Ostavila sam je kod doktora, a ja sam se vratila kući. Da je bilo šta drugo uradila, možda bih joj i prostila, ali trudnoća sa 18 je zaista velika sramota.
I ja i moj suprug se želimo ograditi od toga. Već više od mjesec dana je prošlo a da ne znam ništa o njoj, ni gdje je, ni skim je. Kod rodbine nije, jer u takvom je stanju da je niko od naših ne bi prihvatio. Vjerovatno je sa nekim ko joj je i napravio dijete, iskreno nije me mnogo ni briga”.
