“Danas sam šetao gradom i naišao na bakicu koja je prosila s natpisom “Gladna sam,pomozite mi molim Vas.” Ja dođem do nje i upitam je što bi voljela pojesti a ona meni “Što god sinko,samo da je hranjivo i da će me to držati do sutra”
Ja onako sav lud krenem u dućan i kupio sam joj svakakve namirnice,od jaja, tijesta, brašna, ulja, jogurta, mlijeka pa sve do ručnika i papuča.
Izašao sam iz dućana noseći 7 vrećica i dao ih njoj,a ona se digla tako me čvrsto zagrlila,zahvalila kroz suze i dala mi svoju krunicu rečenicu “Ja sam ga molila da mi dođe neki spas,neka nada i onda si se pojavio ti,sada ga ti moli za nešto što tebi treba”.
Ja sam se nasmiješio i otpratio je do njene kućice, kada sam ju vidio ostao sam u čudu. Kuća samo što se nije srušila, korov je prekrio prozore, krovišta gotovo nije ni bilo..
Ušao sam i rekao joj, gospođo od sutra krećemo u renoviranje Vaše kućice, samo je ostala u čudu i plakala.
Evo me sada na kafi kod prijatelja i dogovaramo sve što nam je potrebno za renoviranje njene kuće.
Inače smo mladi momci od 20 godina.
Ljudi ne bojte se pomoć drugome, dobro se dobrim vraća.”
