“Moj otac ima porše star godinu dana i bilo mi je izuzetno neprijatno kad bi me ujutro vozio tim autom u školu (jer mu je na putu do posla, a živimo malo dalje).
Svako jutro sam ga molio da me ostavi barem 100 metara prije škole.
Drago mi je da smo finansijski toliko stabilni, ali mi je istovremeno i žao jer ima puno druge djece koja žive u lošim uslovima, pa ne želim da se neko osjeti bezvrijedno i slično.
