Ne volim januar
i bele zimske gradove
U svakom snegu
vidim iste tragove
tragove malih stopa
broj trideset i ko zna
kako polako odlaze
Više ne prolazim
ulicom Dositejevom
i nemam pojma
kad neko pita gde je to
Tih dvesta šest koraka
dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao
Nisam te nikad čuvao
nisam te nikada mazio, pazio
tvoju sam ljubav gazio
svemu smišljao broj
Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati i ostati
šta će od mene postati
mali anđele moj
Ne gledam filmove
iz ranih sedamdesetih
dosta je suza
i rastanaka nesretnih
Ko takve stvari snima
baš čudnog sveta ima
tako se lako rasplaču
