Završim fakultet u Srbiji, ne mogu da nadem posao jer nemam iskustva.
Godine prakse što u srednjoj što na fakultetu ne računaju se, iako sam radila i više od zaposlenih, a nikada za to nisam bila plaćena. Neće da me prime nigdje u mom gradu od 10+ firmi iz moje struke jer nemam iskustva.
Nema veze, dobijam posao u zabiti nekoj i selim se. Dobijam minimalac, ali sretna sam, radim posao koji volim. Ostajem prekovremeno, zakidaju mi slobodne dane, zakidaju mi platu. Najzad dajem otkaz.
Nova firma, ali sve isto, malo veća plata, mnogo veća odgovornost. Opet dajem otkaz. Dobijam posao u inostranstvu, oni presretni što sam prihvatila posao, plata odlična, uslovi odlični. Vraćam se zbog korone.
Razgovor za posao, direktor koji nema veze sa mojom strukom me ispituje niz nebuloznih pitanja, uz osmijeh pita planiram li da ostanem trudna uskoro. Javit će mi se kad provjere moje prethodne firme, tražim više od minimalca, ne odgovara im to. A nekad sam htjela da živim u Srbiji.
