Teodora Pavlovska, poznatija kao Teya Dora sa pjesmom “Ramonda”, predstavljaće Srbiju na Evroviziji u Malmeu u maju!
Odmah pošto je proglašena njena pobjeda, Teya Dora je u intervju za Kurir istakla da je još zbunjena zbog trijumfa na Pesmi za Evroviziju 2024, kojom je sebi i svom timu obezbijedila karte za Švedsku.
FOTO: NENAD KOSTIĆ
– Mnogo sam zbunjena. Osećam se fenomenalno. Ne mogu da saberem misli. Jako sam zahvalna svima koji su glasali. Napravićemo najveći šou ikada. Nastupam u prvom polufinalu. Ne znam šta da kažem stvarno. Još nisam u euforiji, u šoku sam.
Od samog početka takmičenja važila si za favorita. Da li si očekivala pobjedu?
– Iskreno ne. Mislim da je iskrenost doprinela pobedi. Sama sam pisala pesmu sa ekipom. Ljudi su prepoznali emociju u pesmi i iskrenost u izvedbi i nastupu. Pesma je kombinacija naše tradicionalne muzike i svetskog zvuka koji je trenutno moderan.
Kako si reagovala kada si čula da si od Marije Šerifović, koja je bila i predsednica stručnog žirija ove godine dobila 12 poena?
– Kada mi je Marija Šerifović dala 12 poena, ja sam odmah u glavi pobedila. Bukvalno je fenomenalan osećaj bio. Njen komentar mi znači sve na svetu.
Šta ti je rekla mama?
– Ja sam na scenu izašla da uzmem nagradu sa telefonom i sa žvakom. Bože me sačuvaj. Baš sam bila zbunjena i ovo je sve bilo neočekivano za mene. U jednom trenutku pre nego što je krenulo glasanje sam se osetila kao da sam već otišla kući. Sad polako počinju da mi se sklapaju misli i da kapiram šta se zaista dešava. Ni mamu nisam videla, nisam uopšte stigla ni da vidim ko me je zvao.
S kime ćeš proslaviti pobjedu?
– S mojom ekipom.
FOTO: PRINTSCREEN/RTS
Šta želiš da poručiš s pjesmom “Ramonda” Evropi i koliko će ona biti spremna da je prihvati?
– Poručićemo im ono što smo poručili i ljudima ovde. Mislim da su ljudi to prepoznali, a to je koliko je jak naš narod. To je najveća poruka – da mi možemo sve i nadam se da će to prepoznati. Nije bitno ni da prepozna, samo da zna. Nastupom za pesmu je napravljena mnogo veća atmosfera. Imamo par balada na Evroviziji, ali se moja balada jako razlikuje i drugačija je, tako da mislim da će je lepo prihvatiti. Volela bih da ovu pesmu peva ceo svet, kao i “Džanum” i da se svi pronađu u njoj.
Da li ćeš “Ramondu” u Malmeu otpjevati na srpskom ili engleskom jeziku?
– Na srpskom.
Mnogi su prije ovog takmičenja čuli za tvoje pjesme, ali nisu znali kako izgledaš. Misliš li da je ta mistika oko tvoje ličnosti takođe doprinijela pobjedi?
– Ovo medijsko eksponiranje za PZE je najviše što sam do sad radila. Generalno, nisam neko ko je voleo da iskače iz frižidera. Volim da sedim kući i da pravim pesme, da uvek stvaram nešto novo konstantno, da budem kreativna. Zato sam malo bila iza kulisa. Nije mi to smetalo. Sad sam spremna za to jer želim time da se bavim.
Planiraš li neke promene na nastupu na Evroviziji u odnosu na ovaj sa PZE?
– Apsolutno. Ako je do mene, želim da bude ludilo mozga.
FOTO: NENAD KOSTIĆ
Spot za “Ramondu” je sve oduševio. Mnogi ga već nazivaju muzičkim videom godine.
– Stena je bila ideja za spot jer ramonda raste iz stene. To je njena specifičnost. Ceo spot je sniman na plavom ekranu, nije bilo apsolutno ničeg oko mene. Imali smo neku plavu veštačku stenu.
Cijelu pjesmu i projekat prati misterija broja 11. Jel to namjerno ili neobjašnjivo?
– Apsolutno neobjašnjivo. Shvatila sam da je broj koji sam ja htela da izvučem bio 11, jer je Dan primirja u Prvom svetskom ratu, čiji je simbol ramonda 11. novembar (11.11). U startu sam viđala broj 11: na telefonu, na satu… Trebala sam to da slikam. Htela sam da budem broj 13, a Konstrakta je dobila broj 13 i onda sam izvukla broj četiri: tri plus jedan su četiri, a i jedan plus jedan plus jedan plus jedan su četiti, tako da… U jednom trenutku sam bila: “Okej, neću više da razmišljam o tome, jer ću se samo razočarati”. A i usput, Evrovizija je 11. maja, tako da možda… Finale.
Ko ti je prvi čestitao pobjedu od kolega takmičara?
– Ja sam se prvo čestitala s Breskvicom i njenom ekipom. Mi smo koleginice, ja sam sarađivala s njima. Jako smo dobri. Nema apsolutno nikakve ljutnje i sujete. Mi smo se i dopisivale. Bodrile smo jedna drugu. Ona mi je rekla da će da glasa za mene, a ja za nju.
Koliko je tvoj rodni Bor sad ponosan na tebe?
– Ja se nadam baš, baš puno. I njihova podrška mi puno znači.
FOTO: NENAD KOSTIĆ, PRINTSCREEN/RTS
