“Udala sam se sa 24 godine, nakon 5 godina veze i svi se prema meni ponašaju kao da sam u zavoru, a ne u braku. Sažaljevaju se, misle da sam trudna ili da sam zbog nečeg drugog bila primorana da se udam mlada.
Društvo ne očekuje da ja izlazim više sa njima, čude se kad izađem i popijem, jer eto udata sam. Drugarice se čude kako mogu da idem na kafe sa njima jer ”mora da imam obaveze oko muža”.
Nisam se porodila ako sam se udala, muž mi je sposoban čovjek kom ne izigravam mamu. Oboje radimo kućne poslove, nisam domaćica, oboje izlazimo, nekad zajedno nekad svako sa svojim društvom.
I dalje mogu da izađem i popijem kao ranije, da odem na kafu, nisam zarobljena, naprotiv. Gore mi je bilo dok sam živkela sa roditeljima i imala milion zabrana i konstantno kontrolisanje.
Da, mogla sam još da čekam do udaje, ali zašto bih? Da gledam na udaju kao na zatvor i nešto loše kao ljudi koji me osuđuju, nikada se ne bih ni udavala.”
Ispovesti
