Najbolji aforizmi iz njegovih sedam knjiga uvršteni su u naše i strane antologije. Iako je najpoznatiji bio kao TV zabavljač i radijski voditelj, ova njegova strana je ipak ostala najcjenjenija. Jedan razloga je i aktuelnost svega što je napisao i dvadeset godina kasnije.
Milovan Ilić Minimaks je rođen 1938. u Lipnici kod Kragujevca gdje je završio osnovnu i srednju školu. Nesvršeni je student beogradskog Pravnog fakulteta. Na početku karijere je pisao za “Jež”, a onda se zaposlio na Radio Beogradu gdje je vodio emisiju “Min i max” po kojoj je i dobio nadimak. U pitanju je bila jedna od prvih emisija sa dosta zabavne muzike, a njegova krilatica iz najave emisije je bila “minimum govora – maksimum muzike” koju danas koriste mnoge radio stanice. Sa emisijama “Sutra je petak” i “Tačno u podne”, poznatijom pod nazivom “Tup-tup!”, koju je vodio 22 godine, postigao je veliki uspjeh. Nastavlja karijeru na Televiziji Beograd, TV Politika, “Pinku” i “Palmi”. Tokom osamdesetih i devedesetih godina svoje aforizme je izvodio javno u formi koja i te kako podsjeća na ono što danas zovemo stand up komedijom.
Ovo su neki od stotine njegovih aforizama, a većina njih je aktuelna i nekoliko decenija od pisanja:
(VIDEO POGLEDAJTE NA KRAJU ČLANKA)
– Ne znam da li će nas Evropa primiti, ali Afrika nas je već stavila na listu čekanja.
– Godišnjica kosovske bitke biće proslavljena čim se bitka završi.
– Rad je stvorio čoveka, a čovek – Praznik rada.
– Rekli smo istorijsko NE. Možda bismo rekli još nešto da smo znali strane jezike.
– Vest komunist od dva crvena kartona napravi – partijsku knjižicu.
– Otkad su počeli da im dobacuju “Ua, pederi!”, Srp i Čekić se sve ređe viđaju zajedno.
– Čuvajte mi Jugoslaviju! Nagradiću vas pokrajinom.
– Da vođa nije ostao bez noge, možda ne bismo ovoliko ćopali.
– Bratstvo i jedinstvo je naše najveće bogatstvo. Pazite da ga se ne dočepa narod.
– Poklanjaju nam kamile. Valjda zato što je vođa iza sebe ostavio pustinju.
– Mi smo mala i siromašna zemlja: nama su i kraljevi na privremenom radu u inostranstvu.
– Primiće nas u Evropsko tržište čim popravimo kantar.
– U odnosu na međuljudske odnose, hrana nam i nije mnogo zatrovana.
– Ostali su pratili modne trendove, a mi decenijama nosili jedno te isto – štafetu.
– Narod oseća da ste mu na čelu, ali misli da ste komarac.
– Kad generalni diktira nešto sekretarici – da li je to vojna diktatura?
– Da je živ, Dostojevski bi se opredelio za malu privredu: otvorio bi fabriku – idiota.
– Neki su da menjaju granice… makar po padežima.
– Naša princeza bila je korpulentna: umesto na zrnu graška, morala je da spava na Brionima.
– Poginuo je u osmoj ofanzivi – osvajajući jednu vilu na Dedinju.
– Gladnima je svejedno da li gladuju u jednopartijskom ili višepartijskom sistemu.
– Jugosloveni su drvo života upotrebili za potpalu.
– Čuo sam da su se posle rata drugovi u Belom dvoru oslovljavali sa gospodine druže.
– Menjam vlast za hleb. Šifra “Radnička klasa”.
– Uništene su sve šume da bi se izgradio dovoljan broj ramova za fotografije onih koji su prvi otišli u šumu.
– Otkako gladuju, Jugosloveni su siti svega.
– Spomenik mu je mali, ali mu je postolje ušlo u Ginisovu knjigu rekorda.
– Ovoliki neuspesi… Pa, to još nikome nije uspelo!
– Ono što nam nisu mogli Hitler i Staljin, postigli smo mi sami.
– Narod je dostojno oplakao svog vođu: suzavac je ispunio očekivanja.
– U svetu nas znaju kao zemlju koja ima 23 miliona stranaka.
– Čuvaj Beli dvor za crne dane!
– Idejno smo potkovani, a od sreće – njištimo.
– Mi imamo hleb, oni imaju nož. Neko pominje ujedinjenje…
– Više se ne smatram Srbinom. A ni manje.
– Bliski istok nam je, na žalost, sve bliži.
– Svi Srbi žele da žive u jednoj državi. Švedskoj, recimo.
– Spreman sam da mu oprostim što je hteo da bude car, ali ne i to što je hteo da ima 23 miliona dvorskih budala.
– Neki su za upotrebu sile – milom ili silom.
– Pod Turcima 500 i pod komunistima 50 godina. Šta je bilo teže?
– Pesma nas je održala, a popevka – otcepila.
– Bili smo zemlja čuda: sad smo čudo.
– Da li će se i posle trećeg svetskog rata govoriti “treća sreća”?
– Sreća je sresti odžačara, naročito ako je krenuo da gasi komšijinu kuću.
– Srbi su najbogatiji narod na svetu: niko nema toliko neprijatelja.
– U pravu ste, mada bi logičnije bilo da ste u zatvoru.
– Ide mi radni staž: sve ostalo mi stoji.
– Švedski sto, poljski krevet, francuski ključ i jugoslovenska inflacija.
– “Jugo” parkiran na Slaviji – to je sve sto je ostalo od Jugoslavije.
– Nekad smo bili braća. Sad nema psovke u kojoj jedni drugima ne pominjemo sestru.
– Nije tragično što smo u blatu do guše, već što smo iskaljali nove opanke.
– Slepo smo ga sledili. Kad smo otvorili oči – sledili smo se.
– Čoveku su bile potrebne noge sve dok nije izmišljen daljinski upravljač.
– Četrdeset godina morali smo da ćutimo. To se završilo – minutom ćutanja.
– Ako je predratna Jugoslavija bila trula, onda je ova – trula-la.
– Nije istina da mi radimo jedni protiv drugih: mi smo lenštine.
– Jugoslavija će uvek postojati. Naročito kao ideja.
– Više se ne svađamo: niko ni sa kim ne govori.
– Vidimo mi da je to prst sudbine. Videli bismo još bolje da nam ga niste gurnuli u oko.
– Bratoubilački rat ne dolazi u obzir. Nismo više braća.
– Živeo veliki vođa! Živeo kako je hteo…
– Dilema: da li da obijem banku ili da osnujem stranku?!
– Već godinama nisam video prosjaka. U modi je otimanje.
– Proleteri svih zemalja – izvinite. Vaš Marks.
– Mi smo otvorena zemlja: nama su i lopovi na slobodi.
– Ne, nije to grupni seks: to je naše kolektivno predsedništvo.
– Jugoslovenu je lakše da sastavi vladu nego kraj s krajem.
– Nekada su bila moderna zatvaranja po regionima i područjima. Sada se koriste i zatvori.
– Čim nabavimo štake, izaći ćemo na svetsku pozornicu.
– Bio je zadužen za čistke, ali je otpušten jer su mu pronašli višak od 150 ljudi.
– Istina je obično na sredini, gde je najdublja voda.
– Svaki narod ima vođu kakvog je zaslužio. Šta li smo mi bogu zgrešili?
– Da li je osim narodnih heroja i četnika još neko učestvovao u ratu?
– Snežana sa sedam patuljaka. Na drugom mestu je Jugoslavija sa šest.
(nostalgicno.novi.ba)
