Trenutno radim u firmi koju drže dva brata. Pored njih tu rade još 3 njihova druga kojih znaju čitav život.
Oni zarađuju jako dobro, brinu jedni o drugima i stalno se drže zajedno. Sa strane su zaposleni jedan vozač ( u suštini najviše vozi njih, ide po teretnu i slično), zatim računovođa i ja koji imam zadatak da vodim računa o dokumentaciji i generalno papirologiji, kao i da pomognem računovođi.
Ovdje radim već dvije godine, primam pola plate na ruke, a svaka tri mjeseca moram potpisivat novi ugovor.
Koristim 10 dana odmora jer mi samo toliko i daju, a rad prekovremeno se naravno podrazumijeva. Međutim prije nekoliko sedmica mi ispadne jedan konkurs za posao, i ja pošaljem svoju aplikaciju. Kroz nekoliko dana su mi se javili da dođem na razgovor i tada sam saznao da bi trebao početi raditi kada jedna starija gospođa koja je tu dugi niz godina ode u penziju. Svojim šefovima nisam ništa rekao niti planiram.
Meni ugovor ističe 31.5 i taj dan će mi dati novi ugovor na nova tri mjeseca robije. Samo što se ja taj dan neću pojavit na poslu, nego ću im samo porukom saopštiti da više neću da radim za njih.
A već sada su počeli da prave planpve kako će tokom ljeta biti mnogo posla, jer nam je tada sezona, i kako ću morati i vikendima da radim i da pomažem po terenu. Jedva čekam svoju slobodicu. Brojim svaki dan do kraja maja i jedva čekam da izađem iz proklete firme”
