” Ti uvek znaš najlepše reči, ti čak i ćutiš više od svih. Ti imaš smeh koji sve leči, ti od psovke načiniš stih.”
“Nikad je nisam prevario, nasmejao sam je za tri života, poklonio sam joj lančić sa malom zlatnom gitarom. Ali, nisam je voleo, neka mi Bog oprosti. A ipak, govorila je da sam njeno sve.”
“Računao sam da ću se vremenom već zaljubiti u nju, a da neću ni primetiti. Ali ovih dana sam saznao da ne možeš a da ne primetiš kad se zaljubiš. O, primetiš. Primetiš, još kako.”
“Ti bi mogla biti sasvim zadovoljna načinom na koji mi nedostaješ.”
“To je jedina fotografija na kojoj smo zajedno, i zato sam je uramio, još onda, da je sačuvam. Iz nekih važnih razloga ne mogu je okačiti, a iz nekih malih razloga ne mogu se otkačiti i iscepkati je u sitne komadiće. I tako je tu, u fioci. Ni tamo, ni ovamo.”
“Valjda sam zaljubljen. I da jesam, ne mogu joj reći. Znam, rekla bi: Ti si svoju šansu imao.”
“Nije ti svaka bila u rečima. Neka ti je bila i u srcu, ali si ćutao o njoj. Ja znam i ti znaš, da se prave ljubavi ne spominju nikada i nikome.”
“I neka mi to ne uzme nebo za zlo, al’ ti si jedino čemu se molim.”
“Ostala je knjiga sa par nepročitanih strana i neke stvarčice od herendi porcelana i jedan pulover u kom si bila.”
“Ko ima sreće u kartama, nema je u ljubavi. Da, a ko nema sreće u ljubavi, nema je ni u čemu.”
