Ne može da se sabere!
Maja Marinković je dočekala svog oca Radomira Takija Marinkovića.
-Zašto si došla ovde? Da se zaljubiš ili da uzmeš novac i izađeš napolje? Šta je ovo Marija?
-Ljubav je lijepa kad se voli, kakvo je ovo grebanje? – govorio je Taki.
-Jeste u pravu si, znaš li – pokušala je Maja da progovori.
-Ne znam ništa. Na šta ovo liči? Hoćeš kući? – nervozno je govorio Taki.
-Kakvo je ono uništavanje garderobe? Znaš li ti koliko košta? Svi te vole i podržavaju…
-Donio sam ti najljepšu tortu… – govorio je Taki.
-Ne smiješ nikoga da ponižavaš… Kakve su ovo riječi? O čemu se tu radi? Zašto plačeš sada? Stani! – nastavio je.
-Nisam znala da će neke stvari bile ovakve – plakala je Marinkovićeva.
-Ma nemoj, kakva ljubav. Zbog koga plačeš? Šta će ti ljubav? Najbolja si sama! – govorio je Taki.
-Dođi Deniz – rekla je Maja.
-Sa njom da se družiš, ona je moja drugarica! Poslao sam ti poklon – obratio se Taki Deniz.
-Moraš da se mijenjaš Majo, podhitno! Ti si jedna dama. Prestani sa vrijeđanjem! Deda je dobro, plače svaki dan. Vidiš kako sam se ja osušio… Pjevao sam tvoju pjesmu na Redu prije neki dan – nastavio je.
(Pink.rs)
