Pjevačica Seka Aleksić posjetila je grob pokojnog oca Milorada Aleksića, koji je preminuo 2017. godine.
Seka je podijelila emotivni prizor uz koji je kratko napisala “tata” uz emotikon srca.
Inače, Seka Aleksić u jednom trenutku svog života potpuno je izgubila kontakt sa ocem. Zbog rata, ona se sa majkom, bratom i očuhom preselila iz rodnog grada prvo u Banju Koviljaču, zatim u Lipolist, a njen otac je otišao u Austriju.
FOTO: PRINTSCREEN INSTAGRAM
Nisu se čuli i videli godinama sve dok jednog dana njena tetka nije u Austriji srela njenog tatu. Čuli su se, a poslije nekoliko godina i vidjeli. Dva sata su se grlili i plakali.
– Za vreme rata smo prekinuli kontakt skroz. Očuh je sa mnom učio istoriju, to nikada neću zaboraviti, on čita naglas a ja treba to da zapamtim dok razmišljam šta ću večeras da obučem, ali on se toliko jadan trudio oko mene. Učili smo istoriju, srpski, nemački… On se zaista trudio i verujte mi, ja sam toliko imala osećaj da je on moj tata, da je on taj moj, zaštitnik, taj muškarac koji je meni kroz čitavo to detinjstvo pa i dan danas nedostajao. On je to jednim delom dosta nadomestio, zaista jeste, ali ključna stvar svega toga je bila mama koja je uvek govorila da je moj tata najbolji, da je moj tata divan čovek, da moj tata nije dobar samo kada popije, ali da ne da nije dobar nego je eto tako malo preke naravi. Moja mama nikada za mog tatu nije ništa ružno rekla i uvek me je učila da je tata-tata i da niko drugi ne može da bude tata – rekla je Seka u emisiji “Na terapiji sa Slavicom Đikić Dejanović”.
– Tata i ja smo tokom mog odrastanja imali taj prekid komunikacije zato što smo mi izbegli, otišli smo u drugu državu, on je otišao za Austriju. Tada su postojali samo fiksni telefoni i jako je bilo teško naći sve, ali desio se period kada smo se nekako pronašli. Moja tetka je tada otišla da živi u Austriju, kao izbeglica, a mi smo otišli sa tadašnjim našim očuhom za Banju Koviljaču i evo to sam se sad setila, tetka je bila ta koja je pronašla mog tatu u Austriji, u Beču. To je bio njen zet, a njega je cela mamina familija obožavala. On je bio najbolji. I, tako smo stupili u kontakt, tetka je dala od naše komšinice fiksni telefon, on je pozvao. Ali, kada je tata pozvao, iskreno da vam kažem, ja nisam osećala da pričam sa tatom. Čudan je to osećaj. Sve je mene podsetilo, ja znam da je to moj tata, ali to je u stvari šok. Ja sam se valjda toliko šokirala da ja nisam mogla da se prepustim emocijama, samo sam razmišljala šta će reći moj očuh Milan, da neće njemu biti krivo što mene zove tata. Međutim, sve je to najnormalnije prošlo, ja mislim da je on bio najsrećniji od svih nas što je moj tata pozvao – prisjetila se Seka.
“Dva sata smo se grlili i plakali”
Ipak, tada nije došlo do njihovog susreta. On je usledio tek kasnije kada je, kako kaže, već postala poznata.
– Sa izdanjem moj prvog albuma, kada sam pošla u Beč da radim, moj tadašnji menadžer i emotivni partner mi je rekao: “S’ obzirom na to da idemo za Austriju, bilo bi lepo da pronađeš svog tatu”, ja kažem: “Pa dobro, pronaćiću, hajde”. Tada su već bili periodi kada sam ja bila i malo ljuta na njega jer sam već starija pa sam već mogla da sklopim sliku kada je bio dobar, kada nije i zašto nije bio dobar ako je moja mama bila dobra. Tada sam malo bila i ljuta, ali sve se to zanemarilo kada smo se mi sreli, zagrlili i videli. To je bilo jako teško i emotivno – rekla je Seka.
Susret je bio, kako pjevačica kaže, veoma stresan i emotivan, zbog čega nije mogla da zadrži suze.
– Moj tata je bio generalno emotivan čovek. On je mogao da zaplače kada vidi siroče na ulici da prosi. Takav je bio i ja sam to poprimila na njega, ja sam ista takva. Mene stvarno te neke potresne slike vezane za decu, bukvalno me izuju iz cipela, bukvalno na takve tužne situacije meni treba malo vremena da dođem sebi, verovatno i zbog tog mog detinjstva me to još više potresa, ali taj naš susret je bio jako, jako stresan i za njega i za mene. Mi smo se dva sata samo grlili i plakali – ispričala je Seka pokušavajući da ne otkriva detalje jer su suze počele da naviru na oči.
Na pitanje “Da li se sećate rečenice, kako vam se obratio?”, Seka je rekla:
– Joj nemojte to… Uopšte nisam planirala da plačem… Bila sam mršava kao mala i zvao me Žilo i samo je rekao: “Gde si ti bre Žilo?”. I to je sve. Dva sata smo mi samo sedeli, on je plakao, a ja bez obzira što sam bila odrasla nisam znala ni šta da ga pitam, piše Blic.
