“Moja žena je preko njenog omiljenog časopisa izvukla nagradno krstarenje od 10 dana za dvoje. Bili smo odušljeveni jer godinama zbog loših finansija nismo nigdje ljetovali.
Avaj, tokom putovanja zadesilo nas je užasno nevrijeme, brod je počeo da tone i nas nekolicina se dokopala nenaseljenog ostrva.
Niko se nije pojavljivao danima da nas traži i pomislio sam da ćemo još malo života provesti na tom ostrvu kao Robinzoni. Iznuren i gladan razmišljao sam i nešto mi je palo na pamet, te upitah ženu: Jesi li platila struju za prošli mjesec? Zbunjeno me je pogledala i rekla – Ne, nisam! A kiriju i telefon?
Još zbunjenija i zabrinutija reče – Nije legla plata, mislila sam da. A jesi li platila ratu kredita za stan? Već sa tugom u očima, gledajući me kao ludaka prozbori – Nisam. Zagrlio sam ženu uz široki osmjeh i poslije sočnog poljupca sam joj rekao. Ne brini, ‘ naći će nas!”
