Prije nešto više od pola godine, u firmu nam je došla nova radna kolegica. u početku se doimala finom osobom, sve dok nisam otrkila o kome se radi,
Naime, to je bila gazdina ljubavnica. I to sam nekako mogla da pregrmim, ali kada sam shvatila da mi ta mala pakuje otkaz, onda sam stvarno poludila. Da mi je neko pričao ne bih mu vjerovala. Radim u velikoj domaćoj kompaniji, a svakom iz našeg grada je san da radi u njoj.
Prvih mjesec dana rada sam bila šokirana načinom na koji funkcioniš, a sada čak i nakon 5 godina provedenih i dalje sam zatečena. Jedan je momak već dobio otkaz zbog nje, tako da polako postajem svjesna da treba da je se pazim, pa sam s toga odlučila da je ignorišem. Međutim malo ko zna šta ona priča gazdi.
Generalni direktor i moja direktorica su svjesni čitave situacije, ali su nemoćni i samo sliježu ramenima. Balavica sa srednjom školom, bez grama mozga, zavodi red akademskim građanima. Po čitav dan naravno ništa ne radi, a svi mi moramo da ćutimo i molimo Boga da joj ne stanemo na žulj.
Direktori ne žele da svoj položaj ugrožavaju pa se ne petljaju u tu šemu, tako da i oni žmire. Sadam moram i ja da strepim, da li će ona balavica da mi smjesti otkaz sa izmišljenim pričama.
Međutim, ovo mi je bio samo jedan okidač da tražim novi posao. U ovakvim uslovima ne želim da radim. Ovo je poniženje za mene i moje akademsko dostignuće.