“Otišla svekrva negdje, a ja legla malo da odmorim od posla. U tome dolazi suprug i budi me. Ajde ustani, svekru da staviš da jede.
Ne svom suprugu da stavim, nego svekru… ja mu rekoh da nisam ničija sluškinja neka mu svekrva sprema, nisam do sada vidjela izrazitog, bijesnog muža, krenuo da viče da sam se udala da se izležavam da ništa ne radim a ne zna da nisam cijeli dan stala.
Živim u zajednici, ne poželi Bože ovo nikom. Inače moja svekrva je napravila debila od muža, nigdje ga ne ostavlja, ne umije sebi veš da nadje da se okupa, izutra mu čisti cipele, košulje mu pegla u kojim radi oko kuće.
Ja nisam odrasla u takvoj porodici, kod nas muškarci ako legneš ne bude te. Ne umiju da spreme ručak, ali uieju sebi čarape da nađu, da jaje isprže, moja mama je radila tako da smo morali da se snalazimo ponekad sami i da jedemo sira i hljeba. Ovo je šok za mene!”
