Od svojih sam roditelja naslijedio kuću u Austriji u jednom malom gradu. Ja sam jedinac , tako da su svu svoju pažju i ljubav posvetili meni.
Dali su mi kuću koja ima dva sprata, svaki sprat sa posebnim ulazom. ja imam 25 godina i živim sam i trenutno nemam djevojke. Nekoliko puta sam vidio da kroz ulicu prolaze neko dvoje koji studiraju ovdje. Čuo sam par puta da pričaju srpski, a ja sam iz Bosne, tako da sam ih sve razumio.
Jednom sam nešto radio u dvorištu kada su njih dvoje prolazili pored kuće. Tada sam čou da nisu našli stan za sebe. Odmah sam izletio na ulicu i pozvao ih kod sebe. Tada sam im rekao da je jedan sprat slobodan i da mogu živjeti kod mene. Rekao sam im i da plate samo račun za struju cijele kuće, što je negdje oko 120e. Kiriju ne moraju. I konačno, pristali su. Plaćaju redovno svoju obavezu i nemogu se požaliti. Njih svoje su brat i sestra.
Kada krenem sa posla kupim sebi kebab ili pizzu, i svaki put i njima ponešto kupim. Znam da student ovdje i nema neku paru. Kada kupujem sebi stvari za kuću, uvijek povedem i nju. Ona izabere stvari za njih dvoje koje su im potrebne u kući.
Sok, hrana, higijenske potrepštine i slično. Također i oni mene zovu kada nešto skuhaju, recimo grah ili neku čorbu domaću. Postali su mi s vremenom kao brat i sestra. Mnogo ih poštujem i a oni mene vala.
