“Ne želim da se udam. Volim svoga dečka i želim da stvari ostanu kakve jesu.
Međutim on želi da živimo zajedno i stvaramo porodicu. Ja želim ujutru piti kafu u tišini prije posla, volim uveče piti vino i čitati knjigu, raditi šta god ja želim, slikati, ići na trening, spavati kad mi se spava i kuvati kad se meni kuha a ne kada moram i gledati omiljene serije i filmove.
Bila sam SEDAM dana sa dečkom i njegovim bratanićima u nekoj njihovoj vikendici na selu. Nisam imala ni 5 trenutka tišine i mira da uživam u prirodi sa mojim dečkom.
Djeca su bila nemoguća i nisu nas ostavljale same ni sekunde. Dečko mi je nakon toga ponosno rekao: “Kako bi bilo lijepo da imamo našu djecu i da nam svaki dan bude ovakav?”. NE! NE BI BILO LIJEPO UOPŠTE! Jedva sam čekala da se vratim kući u svoj mali stan u kojem nema buke i haosa. Umjesto da mi ta nedelja dođe kao odmor ja sam se vratila umorna i nesretna.”
(Ispovesti.com)
