Najzad smo kupili stan o kojem smo maštali, krenulo renoviranje, ideje za sređivanje…
Trenutna situacija je takva da me je ostavila (imali smo probleme), onda doživim saobraćajnu nesreću, uz to joj nađem i poruke od kolege sa posla da se viđaju ko zna koliko.
Kreće korona i policijski čas, sam u kući u kojoj smo trebali da živimo zajedno prije stana. U tom trenutku niko od drugara nije ni znao za situaciju oko razvoda.
Dijete i dalje misli da nisam tu zbog korone i to me ubija. Svaki put kada ga uzmem i kada mi kaže kako ćemo da budemo zajedno u novom stanu samo ovo da prođe, mislim da mi otpadne jedan dio srca.
Ne spavam, ne jedem i tako već par mjeseci. Prosli mjesec zamalo da imam još jedan udes.
Ne mogu više, pucam…
