” Ali ona se katkad tako lepo smeši… Pet minuta u njenom društvu mi bude kao da sam dobio na loto-u. Hodam ulicom poput nekog narodnog heroja, u trenutku narastem iznad svih zgrada, i u celom svemiru nema jačeg i moćnijeg stvorenja od mene… I zato me one tri ne zanimaju… ne bi me zanimale ni da ih je trista, kada hoću tu jednu!”
“Ma ne idem ja ispred svog vremena. Moje vreme ide iza mene. U tome je nesporazum. Ipak, sačekaću ga još malo, još malo, a onda odlazim…”
“Oni koji su uspeli da vrate osmeh na lice onome na kojem još uvek ima tragova suza, samo oni znaju kako je to dobar osećaj.”
“Izmislili su hiljadu načina da vreme prođe, a ni jedan jedini da se zaustavi… Što se mene tiče, više i ne moraju da rade na tome. Ovo baš i nisu neka vremena za zaustavljanje.”
”Sto hiljada reči znam, al’ jedna mi fali da nju kako treba opišem…”
”Teško je kada živiš za dan koji ne znaš kada će doći, za dan kada ćeš je ponovo videti. Teško je, kada si sam i nedostaje ti glas, lice, dodir, osmeh, kada ti nedostaje biće koje je tvoja bolja polovina. Teško je prijatelji. Želim vam da nikad to ne iskusite, jer taj bol prijatelji, nije za ljude…”
“Od nakita je nosila samo OČI!”
“Uz život se ne prilaže uputstvo za upotrebu, i svako to odradi kako već ume, zanemi tamo gde bi drugi viknuo, nasmeje se gde bi drugi zaplakao, uvredi se tamo gde bi se neko obradovao…”
” Žena je jedino ‘divno’ stvorenje koje razlikuje dobrog i lošeg muškarca. Dobrog koristi, a lošeg zavoli.”
” Ljudi su kao školjke… moraš ih otvoriti na hiljade da bi pronašao biser. “
“Pa eto, mogu ti reći da mi nedostaješ i večeras. Ništa više nego prethodne večeri. I ništa manje od sledeće večeri. Ali neću ti to reći. Naravno da neću. Osetit ćeš ti to već sama. Kao što i ja osećam da negde nekome nedostajem…”
