Za oko mi je zapala jedna mala, ali joj nisam smio prići
Dok sam radio još kao doktor na jednoj klinici, upoznao sam jednu studenticu koja je dolazila tu da radi praksu. U početku je to bila grupica studenata, ali se ona posebno izdvajala jer je stalno nešto zapitkivala i dobacivala.
Rekao sam joj da možemo popričati o svemu što je interesuje, na što je vrlo rado pristala. Malo po malo lafe su postale sve češće i ne znam ni kako smo došli u situaciju da imamo nešto.
Ja sam bio stariji od nje 5 godina, i već je trebalo da se ženim, ali sam se ludo zaljubio u nju. Bila je željna svega, izlazaka, provoda, druženja, a ja samo nje. Niko mi nije bio toliko na pameti kao ona. Bila je nekako sva buntovna, ali osjećaj je zaista bio fenomenalan kada zaspi pored mene onako nježna, tačno bi je čovjek samo više volio. Niti jedne sekunde nisam mogao bez nje. “Nismo bili jedno za drugo”, rekla mi je danas kada je dovela svoju kćerkicu kod mene na pregled. Čak mi i dan danas zastane suza u oku kada je vidim i srce mi počne ubrzano raditi. Nisam je niti ću je kada preboljeti.
Nisam se nikada ni ženio jer sam čitav život želio samo nju. Zavidim njenom mužu jer je i dan danas volim kao i prvog dana. Ne znam kako ću nastaviti dalje sa životom jer je toliko teško kada izgubiš nekoga ko ti je značio sve na svijetu. Mislim da se nikada u životu i neću ženiti.
