Olivera
Na pragu svojih dvadesetih
bio sam laka roba
bile su moderne barabe onih dana
Ne zelim svega ni da se setim
hteo sam, eto, sve da probam
zvalo me zabranjeno voce s raznih grana
Sad zalim, da
al’ sta sam znao ja
ti si bila jos devojcica
leteo je kao leptir tvoj cuperak
Drugi bi sve imalo smisao
drukcije bih zivot pisao
da sam znao da postojis, Olivera
Mozda sam, a da nisam znao
pred isti izlog s tobom stao
mozda smo zajedno iz voza negde sisli
Mozda si sasvim blizu bila
ulicom mojom prolazila
i mozda smo se za trenutak mimoisli
Sad zalim, da
al’ sta sam znao ja
ti si bila jos devojcica
daleko od moga oka i mog pera
Drugi bi sve imalo smisao
ne bih svakom pesme pisao
da sam znao da postojis, Olivera
Drugi bi sve imalo smisao
ja bih iz te guzve zbrisao
i nikom ne bi bilo jasno
sta ja to smeram
Znao bih gde da sebi nadjem mir
skrio se u tamni manastir
i cekao da ti odrastes, Olivera
