“Moj otac nas je napustio kada sam imao devet godina. Dvadeset godina kasnije, pojavio se na mom vjenčanju i tražio da razgovara nasamo s mojim zaručnikom.
Rekao sam: „Nemaš pravo na to.“ Ali moj zaručnik ga je ipak saslušao. Kada se vratio, lice mu je bilo blijedo, a zatim je rekao: „Moramo razgovarati… odmah.“
Krv mi se sledila kada sam saznao da je moj otac konačno otkrio tajne koje su mi oduvijek bile u mislima. Otkriće me pogodilo – on nije bio moj pravi otac.
Moja majka ga je prevarila s mojim biološkim ocem. Ali najgore od svega? Moj pravi otac bio je njegov vlastiti brat.
Zato nas je napustio. I tada mi je sve imalo smisla – zašto je moj ujak uvijek bio tu, uvijek me podržavao. To saznanje me potreslo, naročito na dan mog vjenčanja.
Ali sabrao sam se i nastavio dalje.
Kasnije, kada sam suočio majku s istinom, stvari su eskalirale. U tom trenutku, činilo mi se da je cijeli moj život bio jedna velika laž.”
(Izvor: Brightside/ Novi.ba)
