Luna Đogani i Marko Miljković prije četiri godine započeli su vezu pred kamerama rijalitija “Zadruga”, a prije godinu dana dobili su kćerku Miju.
Pobjednica druge sezone “Zadruge” na Instagramu je saopštila da sada čekaju drugo dijete i da su presretni zbog prinove u porodici.
Životne situacije su ih očvrsnule, upoznali su jedno drugo, a sada su u zajedničkom intervjuu otkrili da li bi snimili film o svom životu, šta ih najviše zaboli, ali i šta jednom drugome nikada ne bi oprostili.
Šta vas najviše nervira jedno kod drugog?
Luna: – Nije da me nervira, ali nekad se previše zatvori u sebe, a ja želim da doprem do njega. On tada bude šutljiv, a ja želim da budem upućena u to kako se on osjeća. On je takav, i ja to poštujem. Nekad sam i ja takva, kada mi treba neki ventil.
Marko: – Dođem nekada u stanje da želim da se povučem u sebe, da razmislim, da donesem dobru odluku, a ne da napravim glupost. Razumijem Lunu. A šta mene najviše nervira kod nje? Pa ja sam već oguglao na njen inat i tu neku blagu tvrdoglavost, ali ponekad dođe i kod mene do nekog inata, a inat na inat nikad ne ide i na tome bih volio da oboje poradimo. Uvijek treba pričati razumno, a ne inatiti se.
Šta je to što vas izvede iz takta?
Luna: – Uh, svašta nešto. Ne volim ljigave ljude, dvoličnost. Ne volim ljude koje ne vole ljude i životinje. Jako sam osjetljiva na djecu i životinje, stalno mi iskaču snimci na TikToku, gdje ga i napravih?! Izlaze mi snimci kako monstrum puca na pse. Ne mogu da vjerujem da to postoji, sutra će neko dijete nasred ulice da upuca. Ja ne mogu da vjerujem da oni nisu zatvoreni. Eto, to me najviše nervira – monstrumi koji hodaju ovom kuglom zemaljskom.
Marko: – Eto, ja bih sve to prepisao od Lune. Osim toga, dodao bih da me poprilično nervira neodogovornost i neorganizacija na poslu, to baš može da me izvede iz takta. Kad već nešto radiš, radi ga kako treba.
Laž koja vas je najviše zaboljela?
Luna: – Ne volim kada se neko igra sa bolestima. Meni je to igranje sa životom, to su mi strašne stvari. To prelazi granicu normalnosti.
Marko: – Laž kao laž ne može da me zaboli, jer znam da je to laž. Ja sam presavio tabak što se tiče mnogih stvari. Pojedine laži koje su se plasirale u javnosti dobit će svoj epilog na sudu. Ja tu ne bih previše davao značaja.
Šta vam je ispod časti da uradite?
Luna: – Mnogo toga, ali evo prvo šta mi pada na pamet. Ne postoji novac za koji bih dijete ostavila. Apsolutno ne postoji ništa što bi moglo da me odvoji od mog djeteta i da ono odrasta bez majke.
Marko: – Postoji mnogo stvari koje su mi ispod časti. Eto, ja bih u obzir uzeo cijelu porodicu. Nikada je ne bih napustio.
Da li ste štediše ili pripadate onoj grupi koja rasipa novac?
Luna: – Pa ja sam štediša. S vremenom je to postalo tako. Volim da imam u šteku neki novac. Nisam štekara, ali volim da znam da imam novac sa strane, za ne daj Bože.
Marko: – Ranije nisam bio štediša, ali kako prolaze godine, sve više razmišljam o svojoj budućnosti i sada štedim, koliko je to u mojoj mogućnosti.
Šta nikad ne biste oprostili jedno drugome?
Marko: – Prevaru? Šta?
Luna: – Ma nikad ne reci nikad, neću da kažem prevara.
Marko: – Znači mogu da te varam?
Luna: – Ma ne možeš da me varaš. Ipak smo mi u braku, imamo dijete, naravno da sam protiv toga. Ne znam šta će sutra da se desi. Evo reći ću da je izdaja. Sa nekim sa kim dijeliš i parče hljeba, toliko godina, a on te izda kao čovjeka. Da mi zabije nož u leđa. E, to bi me zaboljelo.
Marko: – Saglasan sam sa Lunom, s tim što bih ja dodao i prevaru.
