Ankica
Kroz tanusnu maglu
kao zejtin po staklu
dan se razliva tih
mislim sreda, cetvrtak
il’ vec neki od njih
Najtise sto moze
ko sa predstave lose
iskradam se iz sna
iz ogledala viri jedan stariji ja
A nad Novim Sadom
vetar kinji oblake
pocinje jos jedan dan
bez nje
Drugari u frci
svi su duzni k'o Grci
krupnih predloga par
kad ono, sto marona do prvog
im zavrsava stvar
Na starom Trgu Slobode
vecna revija mode
i srce strucka na tren
neki plesuci mantil, ne, nije njen
A nad Novim Sadom
vetar konje propinje
prolazi jos jedan
dan bez nje
Kod Lazice Puza je podnosljiva guzva
katkad poduprem sank
i tako, a stara garda iz kvarta
jos se lozi na fank
I proturaju price da sve curice lice
kad je casa pri dnu
pa dobro, mozda jedna na drugu
ali nikad na nju
A nad Novim Sadom
vetar kaci ordenje
prolazi jos jedan dan
bez nje
I lelujam u centru kao fenjer na vetru
jesen protresa skut
ne vredi, potrebno je bar dvoje
da se ukrsti put
Zamrzavam sliku na poznatom liku
dok se sunjam u san
da ne primete tamo
da sam odsutan
A nad Novim Sadom
primirje
prolazi jos jedan
dan bez nje
