“Kad se moja najbolja drugarica udavala shvatila sam da sam višak. Druga kolegica joj je bila kuma, ja ni djeveruša.
Čekamo tako ispred mladenkine kuće da izađe, rekoh idem da vidim kako su se sredile, uđem u kuću i stanem na prag od sobe i gledam kako ih profesionalni fotograf slika, da bi u jednom trenutku kolegica koja je kuma rekla:
“Stanite sa slikanjem. Aj kolegice što ti stojiš tu i gledaš nas, hajd molim te izađi iz sobe.”
Ja očekivala reći će hajde uslikaj se sa nama dvjema na brzaka.
Ne znam kako sam izašla iz kuće jer su mi suze doslovno jurile niz lice…I dalje pričam sa njima, ali nikad neće biti ono što su bile za mene.”
