Jutros mi se dogodio veliki blam, najveća sramota ikad…
Otišla sam u market da kupim mami namirnice za pripremu ručka, kad na kasi zatičem ujaka od tate. Tako on zovne mene da mu priđem. Pričamo mi nekoliko minuta pred kasom i on izvadi novčanik i poče listati eure. A ja kao iz topa mu rekoh:
Joj ujko ne treba, imam ja novca. Bože, on izvadio novčanik da plati svoje, kada je završio pružio mi je dva eura da popijem piće sa društvom.
Sigurno ni to ne bi dao, ali ispalo je da očekujem da mi da. Jbg, penzioner, znam da i on nema i zato sam i rekla. To vam je kad je jezik brži od pameti.”
Izvor: Ispovesti.com
