Jučer me nazvao moj stanodavac, i rekao da dok traje kriza, pošto zna da sam ostala bez posla, da mi kaže, da ne plaćam stan dok ovo traje.
Samohrana sam majka i bila sam u velikom grču, ali nije mi palo na pamet pitati pomoć ikoga. Čovjeka viđam 5 minuta mjesečno, i to samo kad mu predajem kuvertu.
Od šoka sam zanijemila i potom se rasplakala, a on mi je na to rekao da ne brinem i da će se sve riješiti. Dat će Bog i bolje dane.
Želim mu sve najbolje u životu. Izgleda da ova kriza iz nekih izvlači najbolje, iz nekih najgore. Ovisi što je u ljudima.
