“Mi smo se samo rastali. Onako kako se rastaju dvoje koji su se voleli u pogrešno vreme, a uz pogrešno vreme idemo i pogrešni mi. A nismo bili.”
“A ona. Ona je prihvatila svaki deo mene i nikada nije trazila da se menjam. A promenila me. Jedina je kojoj sam uistinu rekao šta osećam. Nije tražila da je držim kao kap vode na dlanu. Činjenica da je volim bila joj je sasvim dovoljna.”
“Znaš, ti i ja se krećemo paralelno jedno pored drugog. Gledamo se, svako iz svog voza. A je li možeš jednom u životu, samo jedan jedini put da zaboraviš sve vagone, vozove, koloseke i da mi pružiš ruku i dozvoliš mi da te grlim do kraja putovanja..”
“Postoji jedan nerješiv problem kod nas, oni koji te vole to ne znaju da pokažu, a oni koji te mrze to ne znaju da sakriju.”
“Tuga lepše zvuči kad se otpeva. Pesma sve podnese.”
“Jedan život, miran, tih. Nekad bacim kartu ili napišem stih, stvari teku ja se držim izvan njih.”
“Taj ožiljak na svojim uspomenama vaša kći uporno tretira kao banalnu ogrebotinu, ali ja za svaki slučaj ne grebuckam suviše po tome. Neke krastice znaju gadno da prokrvave kad im se najmanje nadaš.”
“Zavirio sam u nebo, ja to ne radim baš često. Blago onima koji gledajući Gore misle jedino na to da li je oblačno ili ne.”
“Lagano se bore nanose, malo šta je još po starom, al’ okice, moje šokice, manđijaju istim žarom.”
“Jer, još sam suviše mlad da mislim o grobu, a već sam suviše star da brojim zvezde.”
