Jednog jutra, dok sam čekala zeleno svjetlo na semaforu, jedna neobična žena me je upitala koliko je sati. Imala je krupne zelene oči, nosila je šešir i šareni šal. Njena pojava bila je neobična, ali nisam se previše zadržavala na tome.
Nakon što sam joj mehanički odgovorila, rekla je:
– Tvoj život je stao. Ne vidim ništa osim praznine. Moraš nešto da učiniš. Postoji način, ali sve je u tvojim rukama.
– Šta da uradim? – upitala sam zbunjeno.
– Na tebi je bačena crna magija. Jedna žena te mrzi – odgovorila je.
– Ne vjerujem u to – rekoh.
– Poslušaj me. Evo ti adresa – rekla je, pruživši mi papirić. Brzo je prešla ulicu i otišla u suprotnom pravcu.
Nekoliko dana kasnije, nakon što sam provela noći u brizi i neprospavanosti, odlučila sam da potražim pomoć. Kada sam stigla na adresu, našla sam običnu kuću. Žena koja mi je otvorila bila je prijatna i jednostavna.
– A to ste vi, uđite – rekla je.
– Da li se poznajemo? – upitah.
– Ne, ali sam očekivala vaš dolazak – odgovorila je. – Požurite, nemamo mnogo vremena.
Unutar kuće, na stolu sam vidjela razne trave i stare knjige. Žena mi je objasnila:
– Na tebi je bačena magija koja je zaustavila tvoj život. Moraš ponovo da pokreneš stvari – rekla je.
– Sada samo slušaj i uradi šta ću ti reći – nastavila je. – Ovo je crvena tkanina. Idi u vrijeme zore na reku i baci tkaninu u vodu. Svake večeri baci po četiri jaja na raskrsnici puteva i ne okreći se. Nakon toga, okupi se u ovim travama i izgovori ono što sam ti zapisala. Prođi tri puta kroz obruč od crvenog konca. Sve ovo moraš uraditi u naredna četiri dana do noći punog mjeseca. Dođi za četiri dana.
Strah i adrenalin su me preplavili dok sam izvršavala sve zadatke, a osjećaj da bih mogla biti uhvaćena bio je nepodnošljiv. Moje stanje je bilo očajničko.
Kada sam se vratila nakon četiri dana, žena mi je rekla:
– Dobro si uradila. Uzmi ovu amajliju i nikada je ne odvajaj od sebe.
Nakon toga sam dobila ponudu za posao u drugom gradu, preselila se i moj život je krenuo u potpuno drugačijem pravcu. Danas osjećam da je to bio neki drugi život prije ovog, a svaki dan donosi nova radovanja. Iako ne živim savršeno, sada imam ljude koje volim i koji vole mene, i stvari teku mnogo lakše.
Ipak, iako je moje iskustvo imalo pozitivan ishod, ne bih preporučila nikome da prođe kroz ovo. Proces koji sam prošla bio je emocionalno iscrpljujući, a svakao ne bi se upuštala u nešto što se kosi sa zdravim razumom da nisam bila u stanju paralizirajućeg očaja, i nije nešto što bih željela da iko doživi.
