“Ja sam profesorka sociologije u penziji. Izdajem sobu jednoj romkinji.
Djevojka je u školu išla povremeno, jer je morala da radi od djetinjstva i zamolila me je da joj pomognem da se malo boje obrazuje.
Poslije par dana sam shvatila da je jako inteligentna i da je šteta da joj se ne pruži obrazovanje.
Trebalo joj je dvije godine da popuni rupe osnovne i srednje škole. Stekla je vanrednu diplomu srednje škole i sad želi na fakultet. Ponosna sam na nju!
