“Izgledam prosječno, nisam maneken, ali skoro sve ribe, žensko, starije i mlađe, potpuno odlijepe kada čuju moj glas.
Radim takav posao da mi se glas čuje u javnosti svaki dan i djevojke koje me poznaju i ne poznaju, a slučajno, čuju da sam to baš ja, non stop, najiskrenije, u pozitivnom smislu, prevrću očima kada me čuju, sa ogromnim, bezobraznim osmijehom.
Skoro sve kažu, bar koliko sam uspio da vidim, da bih mogao da radim na “hot lajnu” za djevojke i da pričam, šta god, ali samo da pričam i da se smijem, kao što to obično radim.
Čak i keva od drugara mi je u prolazu rekla, kao slučajno, da mi je glas “mnogo dobar”, a meni ono, iskreno, baš bilo bezveze da bilo kako reagujem na to, a i da tom drugaru kažem – a i nisam, dobri smo drugari, bilo bi skroz bezveze.
Ako pozovem Kol Centar, kablovske ili slično, a ako se javi dkevojka operater – znači šta god da zamolim, uz veliki osmijeh je veoma brzo rešeno u moju korist. Non stop se pitam, da li je realno da se djevojke toliko lože na glas
