Imam 18 godina i prošle godine sam se porodila.
Na moju nesreću kao da mi nije bilo dovoljna kazna što sam ostala trudna rodila sam blizance, dječaka i curicu. Katastrofa…
Moj život je tada totalno uništen, a kada sam roditeljima saopštila da ne znam ko je otac djece oni su me se istog trenutka odrekli. Karticu mi blokirali, zabranili da dolazim kući… bukvalno me izbrisali.
Nedugo nakon toga socijalna služba mi je oduzela djecu, nije da se zbog toga žalim, oni su mi i uništili život, ali to što više nisu sa mnom ništa nije promijenilo u mom životu. Pokušavala sam da uspostavim kontakt barem sa mamom, da me pomogne finasijski, ali ni da čuje za mene.
Od mene svi okreću glavu kao da sam gubava, kao da sam pobila pola svijeta. Niko nije ni pokušao da me sasluša, niko nije pitao kako sam ja. Sve žene se ono na J!, sve žene rađaju, pa to je prirodno. Sve druge cure iz generacije, čak i mlađe rade ono što sam i ja radila, ja sam evo ostala trudna, ali šta sam gora od njih, šta su one bolje od mene… potpuno smo iste.
Najgore od svega mi je to šo itekako dobro znam ko je otac djece, ali… NE SMIJEM DA KAŽEM!
