Dopisivao sam se neko vrijeme sa jednom djevojkom i, kako sam vidio da ona nikad ne pokreće ništa da se vidimo uživo, pitam ja nju da li hoće u šetnju jedne večeri.
Nismo šetali ni 5 minuta, ona hoće da sednemo u neki lokal… Naruči ona piće, naručim ja kiselu vodu, onda ogladni pa naruči ona i palačinke, ja odbijem jer sa 150 dinara u džepu ne mogu sebi to da priuštim.
Jede ona kao zmaj, ja lagano gutam onu mineralnu vodu. Onda se sjeti da je zaboravila novčanik kod kuće. Nakon tri palačinke.
Odem ja lijepo do toaleta, platim usput onu moju vodu i izađem na sporedni izlaz. Ne znam šta je bilo sa njom, ali ja sam lijepo prošetao do kuće.
