Balašević je ovu pjesmu “Stih iznad svih” predstavio na koncertu u Zadru, a sada je otkrio šta se krije u stihovima ove pjesme. Naime, radi se o pjesmi koju “nije potrebno prevoditi”, i koju mogu razumjeti i Srbi i Hrvati i Bošnjaci.

 

– Rešio sam da u Zadru, za sve nas, za one u Sarajevu, za one u Čakovcu ili Nišu, napravim jednu pesmu koja se ne prevodi, jednu pesmu na našim jezicima. Malo mi je to predstavljalo tehnički problem. Uzeo sam rečnike i pravopise, dolazio sam do nekih čudnih reči. Bila mi je potrebna reč “nikud”, pa sam se zapitao da li to postoji u hrvatskom jeziku, ili je “nikamo”, pa sam našao da to postoji, da je to takav i takav prilog. Bio sam vrlo ponosan na jednu strofu jer sam rekao “kao koren sa nebesa stvoren”, pa sam onda ukapirao da je taj “koren” zapravo “korijen”, pokvario mi je čitavu priču. Ali sam napravio za vas, za nas, jednu pesmu koja se ne prevodi, koja će biti ista. Da kažem Hrvatima: “Hrvati, nemojte govoriti u Srbiji, ali ova pesma je napisana na hrvatskom.” A da kažem u Srbiji: “Srbi, nemojte govoriti Hrvatima, ali ova pesma je napisana na srpskom.” Da kažem Bošnjacima: “Pst, alo, Bošnjaci, nemojte govoriti Srbima i Hrvatima, ali ova pesma je na čistom bošnjačkom.” To je pesma upisana vama, u spomen na to veče, 13. 5, da ne kažem ni maja ni svibnja – rekao je Balašević.

Ovo je tekst pesme “Stih iznad svih”:

Postoji stih naizgled vrlo prost

Stih iznad svih, stih više kao most

Da premosti, da prebrodi

Kad priča nikud ne vodi.

Postoji stih pun raznih trikova

Stih iznad svih, k'o stih svih stihova

Čas rastuži, čas razgali

Pa razoruža, i kao gorska ruža kamen razvali.

U inat svima postoji rima

Kojom se vatre potpale

Ponese plima, u inat svima

Svo ono trunje s obale.

U inat svima, kad prođe zima

Izdanci niknu zeleni, i blago njima

Vole se mladi jeleni.

U spomenar, za dvoje Zadrana

Čempresa par na hridi Jadrana

Dah bogova s Velebita

I galeb jedan nebu svome predan, tobož nebitan.

U inat svima, postoji rima

Kojom se vatre potpale

Ponese plima u inat svima

Svo ono trunje s obale.

U inat svima kad prođe zima

Izdanci niknu zeleni, i blago njima

Vole se vole mladi jeleni.

Postoji stih naizgled vrlo prost

Stih iznad svih, stih više kao most

Da premosti, da prebrodi

Postoji rima koja se ne prevodi.

PODIJELI
Prethodni članakNeki novi klinci
Naredni članakMedena vremena