Legendarni srpski glumac Nikola Simić napustio nas je prije 3 godine.

Nikola Simić rođen je 18. maja 1934. godine u Beogradu, prvu ulogu dobio je još kao student, 1957. godine u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Igrao je mnoge uloge u pozorištu,a proslavio se u predstavi “Buba u uhu” sa kojom je 7. juna 2011. proslavio jubilej, a to je 40 godina igranja.
Pored toga proslavio se u televizijskim ulogama, a Dimitrije Pantić iz “Tesne kože”, dirigent Herbert fon Karajan iz filmova Druga Žikina dinastija to su samo neke po kojima će ovaj glumac ostati upamćen.

Nikola je odrastao na Zvezdari,ali se njegova porodica kasnije preselila na Topličin venac, a njemu je to jako teško palo jer je bio razdvojen od drugova. Taj trenutak nikada neće zaboraviti jer se desilo bombardovanje Beograda, 6. aprila 1941. godine.

– Dаn je bio sunčаn i lijep, аli nаpolju se dešаvаlo nešto čudno. Kroz prozor sаm vidio ljude kаko unezvereni, u pidžаmаmа, bježe preko pаrkа. Čulа se vriskа djece u susedstvu. Tаtа, štа je to? – kriknuo sаm prestrаvljen. Ništа, ne boj se! – umirivаo me je otаc. Ništа, sine, vojnа vežbа! Ali iznenаdа me je dohvаtio s krevetа i potrčаo sа mnom u nаručju kа kupаtilu. Kućа se zаtreslа, prolomio se strаšаn tresаk, po kаdi se rаsulo stаklo, u sobi su se stvаri prevrtаle. Mi smo pobjegli u podrum gde su već bili mnogi stаnаri – napisao je glumac u autorskom tekstu za TV Novosti, davne 1975.

Važio je za jednog od najduhovitijih glumaca.

– Smijeh je nešto najblagotvornije na svetu. U smijehu, kroz smjeh, čovjek sve nevolje zaboravlja. Neka to bude i za trenutak, ali taj trenutak je dragocen. Nemoguće je da jedno biće bude stalno pod tenzijom, mora negde da pokulja ono nagomilano u njemu – rekao je u jednom intervjuu.

O privatnom životu Nikole Simića malo se znalo, svoju privatnost nije iznosio u medijima, i ako ima kćerku Anu podarila mu je unuke Isidoru i Saru, koje su još u najranijem djetinjstvu pokazale ljubav prema profesiji svog dede.

A druženje sa njima su mu jako prijala.

– Starija Isidora već je uplovila u glumačke vode i igrala je u Pozorištancetu Puž, a mlađa Sara počela je da priča kako bi voljela da bude glumica. Ipak, još je rano da je ozbiljno shvatimo – kroz osmijeh je govorio krajem 2011. godine.

Njegov bratanac Dušan Simić za jedan dnevni list ispričao je da se glumac četiri puta ženio da je obožavao žene i bio veoma galantan prema njima. Čak je i pred kraj svog života izlazio sa 48 godina mlađom glumicom.

Nažalost ovaj glumac je oboleo je od raka prostate, početkom 2014 godine, te je u februaru operisan, a početkom juna usledile su komplikacije sa bešikom.

Ova velika legenda preminula je 9. novembra 2014. godine, devet meseci nakon operacije.

Intervju koji je Nikola dao četiri godine pre smrti,ostat će dugo upamćen posebno njegove riječi “Znate kako, čovjek se i zaljubi”, a tu rećenicu izgovorio je u svojoj 76. godini, a onda i objasnio sve.

“Ne mora sve da bude bukvalno da bi bilo realno. Može da bude i platonski. Jesam zaljubljen, prvi put u životu. U sebe! Šalim se, zaljubljen sam u svoje unuke, koje su predivne. Starija Isidora voli pozorište, a mala Sara ima tri godine i ne znam kojim će putem krenuti. Ali privatna priča i to… O tome nećemo pričati. To je moje lično”, rekao je Simić tada.

On je objasnio i kakve veze hrabrost ima sa zaljuljivanjem.

“A treba se zaljubljivati. Psiholozi kažu da dođe trenutak kad čovjek želi da promeni način svog života. Treba imati hrabrosti i smjelosti i to uraditi. Ja to znam, naravno iz prve ruke. Trebalo je imati hrabrosti i igrati “Dunda” u Dubrovniku te večeri kad su mi saopštili da mi je otac umro. I niko to nije znao. Trebalo je imati hrabrosti i igrati “Bubu” 30. decembra, a sahraniti majku 29″, objasnio je tada legendarni glumac.

(nostalgicno.novi.ba)